Polazeći od činjenice da je pitanje zaštite životinja pitanje koje je neraskidivo povezano sa mnogim društvenim problemima, kao i da njegovo rešavanje može doprineti rešavanju drugih pitanja sa kojima se suočava naše društvo;
Uvažavajući realnost i ozbiljnost brojnih društvenih, državnih, političkih i ekonomskih problema sa kojima se suočavaju naša država i njeni građani na početku 21. veka;
Ističući naučno utvrđene činjenice da životinje mogu da osete bol, strah, patnju, paniku, sigurnost i udobnost;
Verujući da je moralna obaveza čoveka, kao razumnog bića, da poštuje životinje i brine o njihovoj dobrobiti;
Uzimajući u obzir odredbe konvencija Saveta Evrope koje se odnose na zaštitu dobrobiti životinja;
Imajući u vidu težnju naše države da pristupi međunarodnim integracijama i postane deo Evropske unije;
Na osnovu principa i preporuka Prve rezolucije o zaštiti životinja Organizacija za poštovanje i brigu o životinjama – ORCA p o d n o s i
P R E D L O G
ZA UKLjUČIVANjE ZAŠTITE DOBROBITI ŽIVOTINjA
U TEKST NACRTA
STRATEGIJE ODRŽIVOG RAZVOJA REPUBLIKE SRBIJE
UVOD
U savremenom društvu čovek koristi životinje u mnogim segmentima života (domaće, ogledne, divlje životinje i kućne ljubimce). Koristi ih za:
- ishranu - meso, mleko, jaja, med i njihovi proizvodi;
- naučna istraživanja u humanoj i veterinarskoj medicini, biologiji i drugim naučnim oblastima, kontroli kvaliteta lekova, kozmetičkih i drugih proizvoda, i slično;
- proizvodnju prirodnih vlakana i drugih prirodnih materijala za pravljenje odeće i obuće, ukrasnih predmeta, nakita, četki od prirodne dlake (koža, perje, vuna, krzno, čekinje, kosti, rogovi, zubi, svila) i
- društvo i zabavu (kućni ljubimci, lov i ribolov, trke i borbe životinja, cirkuske životinje, zoovrtovi, i slično).
Ovaj pregled prestavlja samo deo odnosa čoveka prema životinjama i deo svih postojećih načina njihovog korišćenja. Mnogi od tih načina predstavljaju iskorišćavanje, zloupotrebu ili zlostavljanje životinja koji se direktno odražavaju na dobrobit i zdravstveni status čoveka.
Briga o dobrobiti životinja u civilizovanom društvu, kao važno društveno pitanje zauzima značajno mesto. Kaže se da se stepen civilizovanosti jednog društva ogleda u načinu na koji ono tretira životinje.
EVROPSKA UNIJA
Evropska unija posvećuje posebnu pažnju dobrobiti životinja, shvatajući je kao društvenu kategoriju. Protokol o zaštiti i dobrobiti životinja kao deo Amsterdamskog sporazuma (Official Journal C 340 of 10. 11. 1997.) obavezuje zemlje članice EU da obrate punu pažnju na zaštitu dobrobiti životinja pri donošenju zakonskih propisa i izradi strategija u oblasti poljoprivrede, transporta, međunarodne trgovine i istraživanja.
Takođe, Evropska unija sprovođenjem Akcionog plana o zaštiti i dobrobiti životinja 2006-2010 (Official Journal C 49 of 28. 02. 2006.) intenzivno radi na poboljšanju i promovisanju visokih standarda u ovoj oblasti, uspostavljanju jasnih indikatora dobrobiti, obrazovanju i informisanju i stručnjaka i potrošača, kao i angažovanju na međunarodnom nivou.
Razlog za ovakvo vrednovanje ove oblasti krije se u činjenici da zaštita dobrobiti životinja pruža jedinstven odgovor na niz zdravstvenih, higijenskih, ekoloških, ekonomskih i socijalnih problema jednog društva, odnosno da je tesno povezana sa javnim zdravljem, sigurnošću i konkurentnošću prehrambenih proizvoda životinjskog porekla, bezbednošću čoveka, zaštitom životne sredine i dr.
Tokom protekle dekade zaštita dobrobiti životinja je postala standard kojem teži i većina zemalja u tranziciji. Zemlje centralne i istočne Evrope – i među njima Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Rumunija, Bugarska – donele su u proteklih nekoliko godina zakonske propise koji se tiču zaštite životinja i njihove dobrobiti, i već su počele sa praksom njihovog sprovođenja, što je zahtevalo osnivanje novih institucija, obuku zaposlenih u tim institucijama, ali i velike napore u pravcu menjanja dugogodišnjih navika građana i prakse u pojedinim strukama (stočararstvu, veterinarstvu itd). U suočavanju sa ovim izazovom država je dobila značajnu pomoć od onih udruženja građana za zaštitu životinja koja su bila uticajna u javnosti, a istovremeno spremna za saradnju sa državom.
Briga o dobrobiti životinja posledica je civilizacijskih tekovina naroda izgrađivanih u odnosu na životinjski svet. Naime, na osnovu naučnih istraživanja u oblasti molekularne biologije, ekologije, evolucione biologije i neurofiziologije dokazano da životinje poseduju iste osećaje kao čovek i da na nadražaje iz spoljašnje sredine ili iz samog organizma reaguju, istim fiziološkim reakcijama i promenama u ponašanju. Ovi naučni dokazi su u svim civilizovanim društvima promenili odnos čoveka prema životinjama. Možemo dakle reći, da je briga o dobrobiti životinja najveće priznanje istaknutih svetskih naučnika iz pomenutih oblasti svim oblicima života na našoj planeti.
SRBIJA
Stanje zaštite životinja u Srbiji je na nezadovoljavajućem nivou.
Nedovoljna zainteresovanost i informisanost o neophodnosti zaštite životinja, nebriga i neprepoznavanje osnovnih potreba životinja, kao i implikacija koje neodgovoran odnos prema životinjama može imati na životni standard ljudi – prisutni su u našoj sredini.
Pravni propisi u oblasti zaštite životinja u Republici Srbiji su nedovoljni, a u propisima koji regulišu ovu oblast uočeni su brojni nedostaci:
- nisu primereni svrsi postizanja dobrobiti životinja, odnosno ne zasnivaju se na premisama zaštite dobrobiti životinja i ne odnose se na sve životinjske vrste;
- nisu precizno formulisani;
- nisu na odgovarajući način institucionalno podržani, što u velikom broju slučajeva onemogućava njihovo sprovođenje;
- javnost ih ne prepoznaje kao relevantne, što u znatnoj meri onemogućava njihovu primenu;
- nisu snabdeveni odgovarajućim sankcijama u smislu kaznene politike čiji je cilj generalna i specijalna prevencija;
- nisu usaglašeni sa evropskim standardima.
Obrazovni programi u našoj zemlji skoro uopšte ne posvećuju pažnju temama vezanim za zaštitu životinja. Pojam »zaštita životinja« odnosi se isključivo na očuvanje biodiverziteta i zaštitu životne sredine, dok se vrednosti poput odgovornog odnosa prema životinjama kao jedinkama ne neguje u okviru obrazovnih programa. Pored toga televizijske i radijske emisije kao i novinski članci o dobrobiti i o potrebi zaštite životinja retko zaokupljaju pažnju medija ili najčešće potpuno izostaju. Problemima koji se javljaju između ljudi i životinja pristupa se nekritički, a razlozi se traže u samim životinjama i u prirodnim obrascima njihovog ponašanja, a ne u neodgovornom ili neprikladnom pristupu građana i društva prevenciji i rešavanju takvih problema.
Zlostavljanje životinja je problem kom se mora posvetiti posebna pažnja. Pored toga što grubo narušava dobrobit životinja, ono je značajno i zbog toga što je povezano sa agresijom prema ljudima, psihopatološkim fenomenima, psihijatrijskim bolestima, kriminogenim ponašanjima i porodičnim nasiljem. Naime, istraživanja su pokazala da su deca i odrasli koji izvrše nasilje nad životinjama generalno skloniji da počine i mnoge vrste kriminogenih radnji. Takođe, u okviru porodičnog sistema zlostavljanje ljubimca je pokazatelj postojanja i drugih oblika porodičnog nasilja (nad ženama i decom), kao i pokazatelj ozbiljnosti i surovosti nasilnika u primeni fizičke agresije. U našoj javnosti zlostavljanje životinja je dugo ignorisano kao relevantan društveni fenomen. Prvi korak ka njegovom prepoznavanju načinjen je nedavno, definisanjem „mučenja, povređivanja i ubijanja životinja“ kao krivičnog dela u Krivičnom Zakoniku Republike Srbije koji je stupio na snagu 1. januara 2006. godine.
Problemi zaštite životinja moraju biti sagledani u svetlu:
- višegodišnjeg ekonomskog, društvenog i političkog nazadovanja,
- nepostojanja odgovarajućih struktura uprave koje bi se temeljnije bavile ovim problemom,
- oskudnog i nepreciznog zakonodavstva,
- neadekvatnog finansiranja i loše poreske politike,
- nedovoljne saradnje sa drugim zemljama i isključenja iz međunarodnih procesa i
- niskog nivoa opšte svesti
Sve ovo rezultiralo je alarmantnim stanjem zaštite životinja. Tako, u Republici Srbiji, država skoro i da se nije aktivno bavila zaštitom životinja. Ona je bila predmet interesovanja pojedinaca - entuzijasta, grupe građana i nevladinih organizacija. Neorganizovan, nerazvijen i razjedinjen nevladin sektor, njegova slaba finansijska moć, nedostatak profesionalizma i stručnosti, predstavljaju posebnu prepreku za potpuniju zaštitu životinja u našoj zemlji.
Pored toga, neodgovoran odnos prema životinjama i nebriga o zaštiti dobrobiti životinja dovodi do niza problema koji se negativno odražavaju, ne samo na životinje, već i na čoveka, kao što su zdravstveni, higijenski i ekološki problemi koji se vezuju za životinje; ugrožavanje bezbednosti ljudi i životinja od stane opasnih životinja, nepriznavanje rezultata ogleda koji se sprovodi u naučnoistraživačke svrhe i sl. Dobrobit životinja se sve više shvata kao značajan činilac kvaliteta proizvoda životinjskog porekla - činilac koji ima direktan uticaj na potrošačev izbor. Da bi izašli u susret potrošačima, zahtevaju se visoki standardi u pogledu dobrobiti životinja. Propisi koji postoje u našoj zemlji u vezi sa zaštitom životinja kao i tradicionalna stočarska praksa više ne odgovara očekivanjima građana Srbije i potrošačima iz Evropske inije. Zbog toga Srbija mora otpočeti sa aktivnostima koje se tiču dobrobiti životinja kako bi ublažila opasnosti koje prete domaćoj privredi.
Preduslov za integraciju zemlje kandidata u EU je usvajanje i primena paketa propisa koji se odnose na zaštitu životinja, kako bi se postigli isti standardi za držanje, odnosno reprodukciju, prevoz i druge oblike korišćenja životinja. Pored sprečavanja nehumanog odnosa čoveka prema životinjama, pravni propisi iz ove oblasti postoje s ciljem unificiranja kriterijuma držanja i korišćenja životinja na teritoriji zemalja članica. Zajedničko stanovište EU jeste, da je sa zemljom kandidatom, do dana priključenja zajednici nužno potpuno uskladiti propise o zaštiti životinja sa pravnim redom Evropske unije, zbog toga što je taj segment zakonodavstva značajan element kod podsticanja poverenja javnosti u proizvodnju hrane, kao i da razlike između država članica u vezi zaštite životinja ne bi prouzrokovale nejednake uslove konkurencije i tako štetno delovale po funkcionisanje unutrašnjeg tržišta EU. Na tim osnovama zemlja kandidat izrađuje detaljne planove prestrukturiranja sektora stočarstava, uključujući potrebne investicije na osnovu zahteva pravnog sistema EU.
Dakle, zaštita dobrobiti životinja predstavlja privrednu i ekonomsku nužnost za našu zemlju i značajan je faktor bezbednosti proizvoda životinjskog porekla. između ostalog jer:
- pri izvozu proizvoda animalnog porekla, zemlja uvoznica zahteva da su ispoštovane sve procedure u vezi sa proizvodnjom i prevozom životinja i proizvoda životinjskog porekla voda sve do konačnog odredišta odnosno potrošača;
- pri izvozu lekova, zemlja uvoznica zahteva da je lek ispitivan na način kojim se oglednim životinjama ne nanosi nepotrebana bol, patnja, strah i stres;
- pri izvozu kozmetičkih sredstava, zemlja uvoznica zahteva da kozmetičko sredstvo nije testirano na životinjama;
- pri izradi naučnih radova, bez obzira na odobrenje naučnih veća fakulteta i univerziteta, naučnik je obavezan da dobije dozvolu Etičkog komiteta za zaštitu oglednih životinja. Samo je takav naučni rezultat validan i sa njim se u svetu može predstaviti naša nauka.
Visok nivo svesti preduslov je da bi se postigao krajnji cilj - zajednički i skladan život ljudi i životinja u cilju prosperiteta budućih generacija. To jasno ukazuje da je zaštita životinja pre svega društveno pitanje i socijalna kategorija koja ima puno pojavnih oblika (obrazovni, informativni, kulturni itd.), koje možemo koristiti kako bi se postigao ekonomski napredak, ali uz poštovanje, brigu i odgovoran odnos prema životinjama. Na ovaj način Srbija opredeljuje za prihvatanje i potvrđivanje vrednosti savremenog društva.
Srbija može biti regionalni lider u oblasti zaštite životinja. Naša zemlja ima tradiciju zaštite životinja koja datira još od početka prošlog veka, a tokom 2005. i 2006. godine Srbija je načinila najveći iskorak u oblasti zaštite životinja u okruženju, jer je u tom periodu:
- Predsednik Republike Srbije podržao Prvu rezoluciju o zaštiti životinja (ORCA, 2005. godina) i na taj način označio započinjanje aktivnosti naše zemlje na unapređivanju zaštite životinja;
- stupio na snagu Krivični zakonik Republike Srbije koji mučenje, povređivanje i ubijanje životinja označava kao krivično delo;
- izrađen kvalitetan Nacrt zakona o dobrobiti životinja od strane radne grupe Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede;
- Ministarstvo prosvete pokazalo interesovanje da podrži inicijativu da se u nastavni program uključi obrazovanje i vaspitanje o dobrobiti životinja;
- Grad Beograd doneo i uspešno sprovodi Strategiju rešavanja problema pasa lutalica na teritoriji grada Beograda;
Ako tome dodamo činjenicu da Srbija ima stabilnu, proevropsku Vladu koja će do kraja 2007. godine, kako je najavljeno, potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Republike Srbije Evropskoj uniji, jasno je da treba iskoristiti prednosti i šanse, kako bi naša zemlja postala lider i model za ostale zemlje u regionu kada je zaštita životinja u pitanju.
Polazeći od opredeljenja za održivim razvojem, potrebno je razumeti mesto i ulogu čoveka u životnoj sredini, kao i njegovu odgovornost prema ostalim živim vrstama – neophodno je preuzeti odgovornost.
STRATEGIJA ODRŽIVOG RAZVOJA I DOBROBIT ŽIVOTINjA
Zaštita dobrobiti životinja, kao važno društveno pitanje je u potpunosti kompatibilna sa ostvarivanjem nacionalnih prioriteta naše zemlje i tesno je povezana sa principima Strategije održivog razvoja Republike Srbije.
Nacionalni prioriteti sa kojima je zaštita dobrobiti povezana su:
članstvo u EU – usaglašavanje sa pravnim tekovinama EU i preuzimanje obaveza koje proističu iz članstva
razvoj konkurentne tržišne privrede i uravnotežen ekonomski rast – primenom evropskih propisa koji se odnose na korišćenje domaćih životinja, naši proizvodi životinjskog porekla će postati konkurentni na evropskom tržištu, što će dovesti do povećanja izvoza a samim tim i zainteresovanosti investitora
razvoj ljudskih resursa i povećanje zapošljavanja – primena propisa vezanih za zaštitu dobrobiti životinja zahteva institucionalnu izgradnju, unapređivanje stručnih kadrova u veterinarskoj, stočarskoj ali i drugim profesijama (nastavnici, novinari, pravnici) a osim toga stvara se niz mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta (inspektori za zaštitu životinja, kao i nova radna mesta u okviru postojećih profesija i novoizgrađenih institucija)
zaštita i unapređenje životne sredine i racionalno korišćenje resursa – zaštita dobrobiti životinja ima niz pozitivnih efekata na zaštitu životne sredine i održivo korišćenje resursa. Neki od njih su:
· u okruženju koje je naviknuto da brine za dobrobit životinja lakše je postići svest o zaštiti prirode i prirodnih resursa, sa posebnim akcentom na očuvanje staništa i zaštitu divljih životinjskih, pa i biljnih vrsta;
· jačanje uzajamnog delovanja i ostvarenje značajnih efekata između zaštite životne sredine, zaštite dobrobiti životinja i ekonomskog rasta, uključenje politike životne sredine i dobrobiti životinja u razvojne politike drugih sektora;
· održiva proizvodnja i potrošnja, kada su u pitanju proizvodi životinjskog porekla, nezamisliva je bez poštovanja principa dobrobiti životinja. Osim procesa proizvodnje, neophodna je i transparentnost ekoloških karakteristika proizvoda i načina njegove potrošnje, kao i široka participacija javnosti u tom procesu.
Principi Strategije sa kojima je zaštita dobrobiti povezana su:
učešće građana u odlučivanju i uključenost u društvene procese – građani imaju pravo da znaju sve o načinima na koji se drže, odnosno reprodukuju, prevoze, lišavaju života životinje, jer se način na koji ih koristimo direktno odražava na dobrobit čoveka.
znanje kao nosilac razvoja – zaštita dobrobiti životinja ima svoje utemeljenje u nauci, etici i praksi, što je čini naučnom disciplinom, ali i obavezuje društvo na to da brigu o životinjama koje se koriste za zadovoljavanje čovekovih potreba, vode kompetentna lica.
integrisanje pitanja životne sredine u ostale sektorske politike – prilikom zaštite dobrobiti životinja zaštita životne sredine se uvek podrazumeva kao prioritet. Takođe, dobrobit životinja kao značajan društveni prioritet jednako je potrebno integrisati u ostale sektorske politike, kao što nalaže Amsterdamski sporazum (EU, Official Journal C 340 of 10. 11. 1997.)
princip predostrožnosti – predostrožnost prema očuvanju životne sredine podrazumeva se u svakoj praksi zaštite dobrobiti životinja. Takođe, potrebno je istaći i predostrožnost prema očuvanju dobrobiti životinja, kao imperativ kada je u pitanju praksa držanja, i različitih vidova korišćenja životinja.
princip "korisnik plaća" u evropskim zemljama je integrisan u politiku dobrobiti životinja. Uzgajivači i drugi korisnici životinja plaćaju taksu za dobrobit životinja, čime administrativni i drugi troškovi zaštite dobrobiti životinja postaju finansijski održivi.
održiva proizvodnja i potrošnja – proizvodi životinjskog porekla, kao i drugi vidovi korišćenja životinja, nisu održivi bez poštovanja principa dobrobiti.
Pored doprinosa ostvarivanju nacionalnih prioriteta Republike Srbije, efikasno ostvarivanje zaštite dobrobiti životinja doprineće i:
ukupnoj humanizaciji društva, razvoju empatije, kao i afirmaciji altruizma i brige o bespomoćnima i ugroženima – kao neizostavnih društvenih vrednosti;
ukupnom smanjenju nasilja u društvu, kroz prepoznavanje i sankcionisanje nasilja prema životinjama kao jedne od dijagnostičkih karakteristika nasilničkog i antisocijalnog ponašanja, nasilja u porodici i maloletničkog nasilja;
afirmaciji principa održivosti kao savremene društvene vrednosti, kroz promovisanje održivih načina korišćenja raznih kategorija životinja (npr.: domaće životinje – održivi vidovi držanja, odnosno reprodukcije i organska poljoprivreda; ogledne životinje – primena 3R pravila; divlje životinje – stroga kontrola držanja i trgovine divljim životinjama u zatočeništvu; kućni ljubimci – sterilizacija, usvajanje napuštenih životinja i princip nenapuštanja, naspram razmnožavanja i prodaje štenaca i mačića;);
afirmaciji uloge lokalne zajednice u primeni i nadziranju propisa koji se tiču zaštite životne sredine – propisi za držanje domaćih životinja; lokalna kontrola držanja i trgovine divljim životinjama; lokalni programi prevencije i rešavanja problema napuštenih životinja i dr.;
izgradnji modernog i efikasnog obrazovnog sistema koji će moći da bude oslonac buduće efikasne i konkurentne privrede zasnovane na znanju – kroz razvijanje obrazovanja i vaspitanja o dobrobiti životinja kao jednog od osnovnih strateških pravaca u izgradnji sistema zaštite životinja;
promovisanju dijaloga među proekološki usmerenim NVO-ima i ekološkim pokretima, građanskim inicijativama;
izgradnji institucija javne uprave i lokalne samouprave za podršku građanima, NVO-ima, ekološkim pokretima i drugim oblicima građanskih inicijativa; saradnja sa lokalnim vlastima u pristupu informacijama, učešću javnosti i pristupu pravosuđu u oblasti zaštite životne sredine i dobrobiti životinja;
povezivanju proekoloških i drugih NVO-a i građanskih inicijativa u jedinstvenu mrežu;
motivisanju građana za učestvovanjem u odlučivanju i ostvarivanju prava na informacije o stanju životne sredine i zaštite životinja na lokalnom nivou.
STRATEŠKI CILjEVI I PRIORITET
Strateški ciljevi u oblasti zaštite dobrobiti životinja do 2012 su:
1. Unapređivanje pravne zaštite životinja, i to:
- uključivanje odredbe o zaštiti životinja u Ustav RS
- ratifikacija konvencija Saveta Evrope iz ove oblasti
- unapređivanje krivično - pravne zaštite životinja
- podrška procesu usvajanja Zakona o dobrobiti životinja, kao i izradi i usvajanju pratećih pravilnika
2. Institucionalna izgradnja kroz osnivanje i osposobljavanje odgovarajućih struktura koje će planirati i primenjivati politiku razvoja zaštite životinja uz vertikalnu i horizontalnu sinhronizaciju:
- Odeljenje za dobrobit životinja, kao deo Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS
- Nacionalni savet za zaštitu životinja RS
- Etički komitet za zaštitu oglednih životinja RS
- inspekcija za zaštitu životinja
- odeljenja lokalne komunalne policije
- zamenik ombudsmana za zaštitu životinja
3. Izrada Strategije i akcionog plana za rešavanje problema u pojedinim oblastima zaštite dobrobiti životinja u Republici Srbiji (domaće životinje, kućni ljibimci i napuštene životinje, držanje divljih životinja u zatočeništvu, ogledne životinje i sl.)
4. Sprovođenje programa profesionalnog usavršavanja za lica koja su u okviru svog zanimanja direktno odgovorna za obezbeđivanje dobrobiti životinja (veterinarski inspektori, veterinari i dr.)
5. Uključivanje vaspitanja i obrazovanja o dobrobiti životinja u nastavni program u Republici Srbiji
6. Uključivanje zlostavljanja životinja u polazni okvir Nacionalne strategije borbe protiv nasilja, oslanjajući se na naučno utvrđenu vezu između zlostavljanja životinja i nasilja u društvu
7. Podizanje nivoa informisanosti i unapređenje javne svesti – kroz stalnu medijsku kampanju za animaciju šire javnosti s ciljem upoznavanja sa opštim principima zaštite dobrobiti životinja, kao i sa značajem koji ista ima za društvo u celini;
8. Unapređivanje finansiranja aktivnosti u oblasti zaštite životinja kroz različite mere
Prioritet Srbije u oblasti zaštite dobrobiti životinja jeste IZGRADNjA SISTEMA ZAŠTITE ŽIVOTINjA U REPUBLICI SRBIJI koji će biti u stanju da kreira, sprovede i nadzire politiku zaštite životinja. Takva jedna institucionalna i pravna postavka će omogućiti efikasno učešće Srbije u programima međunarodne saradnje.
Uvažavajući realnost i ozbiljnost brojnih društvenih, državnih, političkih i ekonomskih problema sa kojima se suočavaju naša država i njeni građani na početku 21. veka;
Ističući naučno utvrđene činjenice da životinje mogu da osete bol, strah, patnju, paniku, sigurnost i udobnost;
Verujući da je moralna obaveza čoveka, kao razumnog bića, da poštuje životinje i brine o njihovoj dobrobiti;
Uzimajući u obzir odredbe konvencija Saveta Evrope koje se odnose na zaštitu dobrobiti životinja;
Imajući u vidu težnju naše države da pristupi međunarodnim integracijama i postane deo Evropske unije;
Na osnovu principa i preporuka Prve rezolucije o zaštiti životinja Organizacija za poštovanje i brigu o životinjama – ORCA p o d n o s i
P R E D L O G
ZA UKLjUČIVANjE ZAŠTITE DOBROBITI ŽIVOTINjA
U TEKST NACRTA
STRATEGIJE ODRŽIVOG RAZVOJA REPUBLIKE SRBIJE
UVOD
U savremenom društvu čovek koristi životinje u mnogim segmentima života (domaće, ogledne, divlje životinje i kućne ljubimce). Koristi ih za:
- ishranu - meso, mleko, jaja, med i njihovi proizvodi;
- naučna istraživanja u humanoj i veterinarskoj medicini, biologiji i drugim naučnim oblastima, kontroli kvaliteta lekova, kozmetičkih i drugih proizvoda, i slično;
- proizvodnju prirodnih vlakana i drugih prirodnih materijala za pravljenje odeće i obuće, ukrasnih predmeta, nakita, četki od prirodne dlake (koža, perje, vuna, krzno, čekinje, kosti, rogovi, zubi, svila) i
- društvo i zabavu (kućni ljubimci, lov i ribolov, trke i borbe životinja, cirkuske životinje, zoovrtovi, i slično).
Ovaj pregled prestavlja samo deo odnosa čoveka prema životinjama i deo svih postojećih načina njihovog korišćenja. Mnogi od tih načina predstavljaju iskorišćavanje, zloupotrebu ili zlostavljanje životinja koji se direktno odražavaju na dobrobit i zdravstveni status čoveka.
Briga o dobrobiti životinja u civilizovanom društvu, kao važno društveno pitanje zauzima značajno mesto. Kaže se da se stepen civilizovanosti jednog društva ogleda u načinu na koji ono tretira životinje.
EVROPSKA UNIJA
Evropska unija posvećuje posebnu pažnju dobrobiti životinja, shvatajući je kao društvenu kategoriju. Protokol o zaštiti i dobrobiti životinja kao deo Amsterdamskog sporazuma (Official Journal C 340 of 10. 11. 1997.) obavezuje zemlje članice EU da obrate punu pažnju na zaštitu dobrobiti životinja pri donošenju zakonskih propisa i izradi strategija u oblasti poljoprivrede, transporta, međunarodne trgovine i istraživanja.
Takođe, Evropska unija sprovođenjem Akcionog plana o zaštiti i dobrobiti životinja 2006-2010 (Official Journal C 49 of 28. 02. 2006.) intenzivno radi na poboljšanju i promovisanju visokih standarda u ovoj oblasti, uspostavljanju jasnih indikatora dobrobiti, obrazovanju i informisanju i stručnjaka i potrošača, kao i angažovanju na međunarodnom nivou.
Razlog za ovakvo vrednovanje ove oblasti krije se u činjenici da zaštita dobrobiti životinja pruža jedinstven odgovor na niz zdravstvenih, higijenskih, ekoloških, ekonomskih i socijalnih problema jednog društva, odnosno da je tesno povezana sa javnim zdravljem, sigurnošću i konkurentnošću prehrambenih proizvoda životinjskog porekla, bezbednošću čoveka, zaštitom životne sredine i dr.
Tokom protekle dekade zaštita dobrobiti životinja je postala standard kojem teži i većina zemalja u tranziciji. Zemlje centralne i istočne Evrope – i među njima Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Rumunija, Bugarska – donele su u proteklih nekoliko godina zakonske propise koji se tiču zaštite životinja i njihove dobrobiti, i već su počele sa praksom njihovog sprovođenja, što je zahtevalo osnivanje novih institucija, obuku zaposlenih u tim institucijama, ali i velike napore u pravcu menjanja dugogodišnjih navika građana i prakse u pojedinim strukama (stočararstvu, veterinarstvu itd). U suočavanju sa ovim izazovom država je dobila značajnu pomoć od onih udruženja građana za zaštitu životinja koja su bila uticajna u javnosti, a istovremeno spremna za saradnju sa državom.
Briga o dobrobiti životinja posledica je civilizacijskih tekovina naroda izgrađivanih u odnosu na životinjski svet. Naime, na osnovu naučnih istraživanja u oblasti molekularne biologije, ekologije, evolucione biologije i neurofiziologije dokazano da životinje poseduju iste osećaje kao čovek i da na nadražaje iz spoljašnje sredine ili iz samog organizma reaguju, istim fiziološkim reakcijama i promenama u ponašanju. Ovi naučni dokazi su u svim civilizovanim društvima promenili odnos čoveka prema životinjama. Možemo dakle reći, da je briga o dobrobiti životinja najveće priznanje istaknutih svetskih naučnika iz pomenutih oblasti svim oblicima života na našoj planeti.
SRBIJA
Stanje zaštite životinja u Srbiji je na nezadovoljavajućem nivou.
Nedovoljna zainteresovanost i informisanost o neophodnosti zaštite životinja, nebriga i neprepoznavanje osnovnih potreba životinja, kao i implikacija koje neodgovoran odnos prema životinjama može imati na životni standard ljudi – prisutni su u našoj sredini.
Pravni propisi u oblasti zaštite životinja u Republici Srbiji su nedovoljni, a u propisima koji regulišu ovu oblast uočeni su brojni nedostaci:
- nisu primereni svrsi postizanja dobrobiti životinja, odnosno ne zasnivaju se na premisama zaštite dobrobiti životinja i ne odnose se na sve životinjske vrste;
- nisu precizno formulisani;
- nisu na odgovarajući način institucionalno podržani, što u velikom broju slučajeva onemogućava njihovo sprovođenje;
- javnost ih ne prepoznaje kao relevantne, što u znatnoj meri onemogućava njihovu primenu;
- nisu snabdeveni odgovarajućim sankcijama u smislu kaznene politike čiji je cilj generalna i specijalna prevencija;
- nisu usaglašeni sa evropskim standardima.
Obrazovni programi u našoj zemlji skoro uopšte ne posvećuju pažnju temama vezanim za zaštitu životinja. Pojam »zaštita životinja« odnosi se isključivo na očuvanje biodiverziteta i zaštitu životne sredine, dok se vrednosti poput odgovornog odnosa prema životinjama kao jedinkama ne neguje u okviru obrazovnih programa. Pored toga televizijske i radijske emisije kao i novinski članci o dobrobiti i o potrebi zaštite životinja retko zaokupljaju pažnju medija ili najčešće potpuno izostaju. Problemima koji se javljaju između ljudi i životinja pristupa se nekritički, a razlozi se traže u samim životinjama i u prirodnim obrascima njihovog ponašanja, a ne u neodgovornom ili neprikladnom pristupu građana i društva prevenciji i rešavanju takvih problema.
Zlostavljanje životinja je problem kom se mora posvetiti posebna pažnja. Pored toga što grubo narušava dobrobit životinja, ono je značajno i zbog toga što je povezano sa agresijom prema ljudima, psihopatološkim fenomenima, psihijatrijskim bolestima, kriminogenim ponašanjima i porodičnim nasiljem. Naime, istraživanja su pokazala da su deca i odrasli koji izvrše nasilje nad životinjama generalno skloniji da počine i mnoge vrste kriminogenih radnji. Takođe, u okviru porodičnog sistema zlostavljanje ljubimca je pokazatelj postojanja i drugih oblika porodičnog nasilja (nad ženama i decom), kao i pokazatelj ozbiljnosti i surovosti nasilnika u primeni fizičke agresije. U našoj javnosti zlostavljanje životinja je dugo ignorisano kao relevantan društveni fenomen. Prvi korak ka njegovom prepoznavanju načinjen je nedavno, definisanjem „mučenja, povređivanja i ubijanja životinja“ kao krivičnog dela u Krivičnom Zakoniku Republike Srbije koji je stupio na snagu 1. januara 2006. godine.
Problemi zaštite životinja moraju biti sagledani u svetlu:
- višegodišnjeg ekonomskog, društvenog i političkog nazadovanja,
- nepostojanja odgovarajućih struktura uprave koje bi se temeljnije bavile ovim problemom,
- oskudnog i nepreciznog zakonodavstva,
- neadekvatnog finansiranja i loše poreske politike,
- nedovoljne saradnje sa drugim zemljama i isključenja iz međunarodnih procesa i
- niskog nivoa opšte svesti
Sve ovo rezultiralo je alarmantnim stanjem zaštite životinja. Tako, u Republici Srbiji, država skoro i da se nije aktivno bavila zaštitom životinja. Ona je bila predmet interesovanja pojedinaca - entuzijasta, grupe građana i nevladinih organizacija. Neorganizovan, nerazvijen i razjedinjen nevladin sektor, njegova slaba finansijska moć, nedostatak profesionalizma i stručnosti, predstavljaju posebnu prepreku za potpuniju zaštitu životinja u našoj zemlji.
Pored toga, neodgovoran odnos prema životinjama i nebriga o zaštiti dobrobiti životinja dovodi do niza problema koji se negativno odražavaju, ne samo na životinje, već i na čoveka, kao što su zdravstveni, higijenski i ekološki problemi koji se vezuju za životinje; ugrožavanje bezbednosti ljudi i životinja od stane opasnih životinja, nepriznavanje rezultata ogleda koji se sprovodi u naučnoistraživačke svrhe i sl. Dobrobit životinja se sve više shvata kao značajan činilac kvaliteta proizvoda životinjskog porekla - činilac koji ima direktan uticaj na potrošačev izbor. Da bi izašli u susret potrošačima, zahtevaju se visoki standardi u pogledu dobrobiti životinja. Propisi koji postoje u našoj zemlji u vezi sa zaštitom životinja kao i tradicionalna stočarska praksa više ne odgovara očekivanjima građana Srbije i potrošačima iz Evropske inije. Zbog toga Srbija mora otpočeti sa aktivnostima koje se tiču dobrobiti životinja kako bi ublažila opasnosti koje prete domaćoj privredi.
Preduslov za integraciju zemlje kandidata u EU je usvajanje i primena paketa propisa koji se odnose na zaštitu životinja, kako bi se postigli isti standardi za držanje, odnosno reprodukciju, prevoz i druge oblike korišćenja životinja. Pored sprečavanja nehumanog odnosa čoveka prema životinjama, pravni propisi iz ove oblasti postoje s ciljem unificiranja kriterijuma držanja i korišćenja životinja na teritoriji zemalja članica. Zajedničko stanovište EU jeste, da je sa zemljom kandidatom, do dana priključenja zajednici nužno potpuno uskladiti propise o zaštiti životinja sa pravnim redom Evropske unije, zbog toga što je taj segment zakonodavstva značajan element kod podsticanja poverenja javnosti u proizvodnju hrane, kao i da razlike između država članica u vezi zaštite životinja ne bi prouzrokovale nejednake uslove konkurencije i tako štetno delovale po funkcionisanje unutrašnjeg tržišta EU. Na tim osnovama zemlja kandidat izrađuje detaljne planove prestrukturiranja sektora stočarstava, uključujući potrebne investicije na osnovu zahteva pravnog sistema EU.
Dakle, zaštita dobrobiti životinja predstavlja privrednu i ekonomsku nužnost za našu zemlju i značajan je faktor bezbednosti proizvoda životinjskog porekla. između ostalog jer:
- pri izvozu proizvoda animalnog porekla, zemlja uvoznica zahteva da su ispoštovane sve procedure u vezi sa proizvodnjom i prevozom životinja i proizvoda životinjskog porekla voda sve do konačnog odredišta odnosno potrošača;
- pri izvozu lekova, zemlja uvoznica zahteva da je lek ispitivan na način kojim se oglednim životinjama ne nanosi nepotrebana bol, patnja, strah i stres;
- pri izvozu kozmetičkih sredstava, zemlja uvoznica zahteva da kozmetičko sredstvo nije testirano na životinjama;
- pri izradi naučnih radova, bez obzira na odobrenje naučnih veća fakulteta i univerziteta, naučnik je obavezan da dobije dozvolu Etičkog komiteta za zaštitu oglednih životinja. Samo je takav naučni rezultat validan i sa njim se u svetu može predstaviti naša nauka.
Visok nivo svesti preduslov je da bi se postigao krajnji cilj - zajednički i skladan život ljudi i životinja u cilju prosperiteta budućih generacija. To jasno ukazuje da je zaštita životinja pre svega društveno pitanje i socijalna kategorija koja ima puno pojavnih oblika (obrazovni, informativni, kulturni itd.), koje možemo koristiti kako bi se postigao ekonomski napredak, ali uz poštovanje, brigu i odgovoran odnos prema životinjama. Na ovaj način Srbija opredeljuje za prihvatanje i potvrđivanje vrednosti savremenog društva.
Srbija može biti regionalni lider u oblasti zaštite životinja. Naša zemlja ima tradiciju zaštite životinja koja datira još od početka prošlog veka, a tokom 2005. i 2006. godine Srbija je načinila najveći iskorak u oblasti zaštite životinja u okruženju, jer je u tom periodu:
- Predsednik Republike Srbije podržao Prvu rezoluciju o zaštiti životinja (ORCA, 2005. godina) i na taj način označio započinjanje aktivnosti naše zemlje na unapređivanju zaštite životinja;
- stupio na snagu Krivični zakonik Republike Srbije koji mučenje, povređivanje i ubijanje životinja označava kao krivično delo;
- izrađen kvalitetan Nacrt zakona o dobrobiti životinja od strane radne grupe Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede;
- Ministarstvo prosvete pokazalo interesovanje da podrži inicijativu da se u nastavni program uključi obrazovanje i vaspitanje o dobrobiti životinja;
- Grad Beograd doneo i uspešno sprovodi Strategiju rešavanja problema pasa lutalica na teritoriji grada Beograda;
Ako tome dodamo činjenicu da Srbija ima stabilnu, proevropsku Vladu koja će do kraja 2007. godine, kako je najavljeno, potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Republike Srbije Evropskoj uniji, jasno je da treba iskoristiti prednosti i šanse, kako bi naša zemlja postala lider i model za ostale zemlje u regionu kada je zaštita životinja u pitanju.
Polazeći od opredeljenja za održivim razvojem, potrebno je razumeti mesto i ulogu čoveka u životnoj sredini, kao i njegovu odgovornost prema ostalim živim vrstama – neophodno je preuzeti odgovornost.
STRATEGIJA ODRŽIVOG RAZVOJA I DOBROBIT ŽIVOTINjA
Zaštita dobrobiti životinja, kao važno društveno pitanje je u potpunosti kompatibilna sa ostvarivanjem nacionalnih prioriteta naše zemlje i tesno je povezana sa principima Strategije održivog razvoja Republike Srbije.
Nacionalni prioriteti sa kojima je zaštita dobrobiti povezana su:
članstvo u EU – usaglašavanje sa pravnim tekovinama EU i preuzimanje obaveza koje proističu iz članstva
razvoj konkurentne tržišne privrede i uravnotežen ekonomski rast – primenom evropskih propisa koji se odnose na korišćenje domaćih životinja, naši proizvodi životinjskog porekla će postati konkurentni na evropskom tržištu, što će dovesti do povećanja izvoza a samim tim i zainteresovanosti investitora
razvoj ljudskih resursa i povećanje zapošljavanja – primena propisa vezanih za zaštitu dobrobiti životinja zahteva institucionalnu izgradnju, unapređivanje stručnih kadrova u veterinarskoj, stočarskoj ali i drugim profesijama (nastavnici, novinari, pravnici) a osim toga stvara se niz mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta (inspektori za zaštitu životinja, kao i nova radna mesta u okviru postojećih profesija i novoizgrađenih institucija)
zaštita i unapređenje životne sredine i racionalno korišćenje resursa – zaštita dobrobiti životinja ima niz pozitivnih efekata na zaštitu životne sredine i održivo korišćenje resursa. Neki od njih su:
· u okruženju koje je naviknuto da brine za dobrobit životinja lakše je postići svest o zaštiti prirode i prirodnih resursa, sa posebnim akcentom na očuvanje staništa i zaštitu divljih životinjskih, pa i biljnih vrsta;
· jačanje uzajamnog delovanja i ostvarenje značajnih efekata između zaštite životne sredine, zaštite dobrobiti životinja i ekonomskog rasta, uključenje politike životne sredine i dobrobiti životinja u razvojne politike drugih sektora;
· održiva proizvodnja i potrošnja, kada su u pitanju proizvodi životinjskog porekla, nezamisliva je bez poštovanja principa dobrobiti životinja. Osim procesa proizvodnje, neophodna je i transparentnost ekoloških karakteristika proizvoda i načina njegove potrošnje, kao i široka participacija javnosti u tom procesu.
Principi Strategije sa kojima je zaštita dobrobiti povezana su:
učešće građana u odlučivanju i uključenost u društvene procese – građani imaju pravo da znaju sve o načinima na koji se drže, odnosno reprodukuju, prevoze, lišavaju života životinje, jer se način na koji ih koristimo direktno odražava na dobrobit čoveka.
znanje kao nosilac razvoja – zaštita dobrobiti životinja ima svoje utemeljenje u nauci, etici i praksi, što je čini naučnom disciplinom, ali i obavezuje društvo na to da brigu o životinjama koje se koriste za zadovoljavanje čovekovih potreba, vode kompetentna lica.
integrisanje pitanja životne sredine u ostale sektorske politike – prilikom zaštite dobrobiti životinja zaštita životne sredine se uvek podrazumeva kao prioritet. Takođe, dobrobit životinja kao značajan društveni prioritet jednako je potrebno integrisati u ostale sektorske politike, kao što nalaže Amsterdamski sporazum (EU, Official Journal C 340 of 10. 11. 1997.)
princip predostrožnosti – predostrožnost prema očuvanju životne sredine podrazumeva se u svakoj praksi zaštite dobrobiti životinja. Takođe, potrebno je istaći i predostrožnost prema očuvanju dobrobiti životinja, kao imperativ kada je u pitanju praksa držanja, i različitih vidova korišćenja životinja.
princip "korisnik plaća" u evropskim zemljama je integrisan u politiku dobrobiti životinja. Uzgajivači i drugi korisnici životinja plaćaju taksu za dobrobit životinja, čime administrativni i drugi troškovi zaštite dobrobiti životinja postaju finansijski održivi.
održiva proizvodnja i potrošnja – proizvodi životinjskog porekla, kao i drugi vidovi korišćenja životinja, nisu održivi bez poštovanja principa dobrobiti.
Pored doprinosa ostvarivanju nacionalnih prioriteta Republike Srbije, efikasno ostvarivanje zaštite dobrobiti životinja doprineće i:
ukupnoj humanizaciji društva, razvoju empatije, kao i afirmaciji altruizma i brige o bespomoćnima i ugroženima – kao neizostavnih društvenih vrednosti;
ukupnom smanjenju nasilja u društvu, kroz prepoznavanje i sankcionisanje nasilja prema životinjama kao jedne od dijagnostičkih karakteristika nasilničkog i antisocijalnog ponašanja, nasilja u porodici i maloletničkog nasilja;
afirmaciji principa održivosti kao savremene društvene vrednosti, kroz promovisanje održivih načina korišćenja raznih kategorija životinja (npr.: domaće životinje – održivi vidovi držanja, odnosno reprodukcije i organska poljoprivreda; ogledne životinje – primena 3R pravila; divlje životinje – stroga kontrola držanja i trgovine divljim životinjama u zatočeništvu; kućni ljubimci – sterilizacija, usvajanje napuštenih životinja i princip nenapuštanja, naspram razmnožavanja i prodaje štenaca i mačića;);
afirmaciji uloge lokalne zajednice u primeni i nadziranju propisa koji se tiču zaštite životne sredine – propisi za držanje domaćih životinja; lokalna kontrola držanja i trgovine divljim životinjama; lokalni programi prevencije i rešavanja problema napuštenih životinja i dr.;
izgradnji modernog i efikasnog obrazovnog sistema koji će moći da bude oslonac buduće efikasne i konkurentne privrede zasnovane na znanju – kroz razvijanje obrazovanja i vaspitanja o dobrobiti životinja kao jednog od osnovnih strateških pravaca u izgradnji sistema zaštite životinja;
promovisanju dijaloga među proekološki usmerenim NVO-ima i ekološkim pokretima, građanskim inicijativama;
izgradnji institucija javne uprave i lokalne samouprave za podršku građanima, NVO-ima, ekološkim pokretima i drugim oblicima građanskih inicijativa; saradnja sa lokalnim vlastima u pristupu informacijama, učešću javnosti i pristupu pravosuđu u oblasti zaštite životne sredine i dobrobiti životinja;
povezivanju proekoloških i drugih NVO-a i građanskih inicijativa u jedinstvenu mrežu;
motivisanju građana za učestvovanjem u odlučivanju i ostvarivanju prava na informacije o stanju životne sredine i zaštite životinja na lokalnom nivou.
STRATEŠKI CILjEVI I PRIORITET
Strateški ciljevi u oblasti zaštite dobrobiti životinja do 2012 su:
1. Unapređivanje pravne zaštite životinja, i to:
- uključivanje odredbe o zaštiti životinja u Ustav RS
- ratifikacija konvencija Saveta Evrope iz ove oblasti
- unapređivanje krivično - pravne zaštite životinja
- podrška procesu usvajanja Zakona o dobrobiti životinja, kao i izradi i usvajanju pratećih pravilnika
2. Institucionalna izgradnja kroz osnivanje i osposobljavanje odgovarajućih struktura koje će planirati i primenjivati politiku razvoja zaštite životinja uz vertikalnu i horizontalnu sinhronizaciju:
- Odeljenje za dobrobit životinja, kao deo Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS
- Nacionalni savet za zaštitu životinja RS
- Etički komitet za zaštitu oglednih životinja RS
- inspekcija za zaštitu životinja
- odeljenja lokalne komunalne policije
- zamenik ombudsmana za zaštitu životinja
3. Izrada Strategije i akcionog plana za rešavanje problema u pojedinim oblastima zaštite dobrobiti životinja u Republici Srbiji (domaće životinje, kućni ljibimci i napuštene životinje, držanje divljih životinja u zatočeništvu, ogledne životinje i sl.)
4. Sprovođenje programa profesionalnog usavršavanja za lica koja su u okviru svog zanimanja direktno odgovorna za obezbeđivanje dobrobiti životinja (veterinarski inspektori, veterinari i dr.)
5. Uključivanje vaspitanja i obrazovanja o dobrobiti životinja u nastavni program u Republici Srbiji
6. Uključivanje zlostavljanja životinja u polazni okvir Nacionalne strategije borbe protiv nasilja, oslanjajući se na naučno utvrđenu vezu između zlostavljanja životinja i nasilja u društvu
7. Podizanje nivoa informisanosti i unapređenje javne svesti – kroz stalnu medijsku kampanju za animaciju šire javnosti s ciljem upoznavanja sa opštim principima zaštite dobrobiti životinja, kao i sa značajem koji ista ima za društvo u celini;
8. Unapređivanje finansiranja aktivnosti u oblasti zaštite životinja kroz različite mere
Prioritet Srbije u oblasti zaštite dobrobiti životinja jeste IZGRADNjA SISTEMA ZAŠTITE ŽIVOTINjA U REPUBLICI SRBIJI koji će biti u stanju da kreira, sprovede i nadzire politiku zaštite životinja. Takva jedna institucionalna i pravna postavka će omogućiti efikasno učešće Srbije u programima međunarodne saradnje.
Autori, Stručmi tim ORCA:
- prof. dr. Milan Paunović,
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
- prof. dr. Marijana Vučinić,
Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu
- prof. dr. Jelena Vlajković,
Filozofski fakultet Univeziteta u Beogradu
- dr. sc. Petar Bojović,
Ekonomski fakultet Univeziteta u Boegradu
- Aleksandra Stanković, dipl. pravnik
- Martin Raspor, dipl. molekularni biolog
oktobar, 2007. godine
